Kako naša „poslovna psiha“ funkcioniše u samoizolaciji

Brzo širenje korona virusa je značajno uticalo na naše živote izazivajući strah, zabrinutost i nesigurnost. Ovakve reakcije na stres su potpuno normalne i razvile su se tokom evolucije kao mehanizam preživljavanja. Nažalost, iako smo opremljeni modelom za suočavanje sa stresom, često ga ne možemo efikasno koristiti. Ovaj tzv. mehanizam „borbe ili bega“ nas tera da se suočimo sa pretnjom ili da bežimo. Međutim, u trenutnoj situaciji sa virusom COVID-19 nemamo mnogo izbora, već da se suočimo i nosimo sa problemom.

Kako pandemija utiče na našu poslovnu psihu? 

Iznenadni gubitak kontrole i nesigurnost mogu pokrenuti neočekivana ponašanja koja pomažu u kratkoročnom suočavanju, ali dugoročno otežavaju efikasno prilagođavanje. Dobar primer za takvo ponašanje je kada razmišljamo „ma, to neće uticati na mene“ ili „to je samo panika izazvana medijima, ona baš i nije tako ozbiljna“. A drugi je katastrofiziranje – kada pretnja deluje vrlo opasno i nerešivo – „ako se zarazim, sigurno ću umreti“ ili „ovo se nikada neće završiti“.

Emocionalno, ovo je izuzetno težak period koji negativno utiče na naše psihičko blagostanje i poslovnu psihu, pretvarajući nas u anksiozna bića pod stresom. Veliki deo ovih negativnih posledica uzrokuje karantin i regulisana samoizolacija, koja ne samo da nameće značajne promene u svakodnevnoj rutini i navikama ljudi, već izaziva povećan nivo usamljenosti i depresije, što onda dovodi do primetnog porasta konzumacije alkohola, upotreba droga, samopovređivanja ili suicidalnog ponašanja (WHO, 2020).

Psihologija samoizolacije i rada od kuće 

Samoizolacija i rad od kuće mogu pojačati zabrinutost za naše zdravlje i zdravlje naših najbližih. Oni sa hroničnim bolestima imaju još veći nivo stresa zbog ograničene dostupnosti lekova i mogućnosti za obavljanje lekarskih pregleda (WHO, 2020). Zbog samoizolacije i rada od kuće, linija između poslovnog i privatnog vremena može biti zamagljena, što izaziva promene u načinu na koji jedemo i spavamo. Uspostavljanje dnevne rutine može pružiti jači osećaj stabilnosti i pomoći nam da se suočimo sa ovom situacijom. Održavanje rutine, poput jutarnjih kafa, malih pauza i ručka u isto vreme kada bismo to radili u normalnim okolnostima pomaže u održavanju osećaja sigurnosti i u teškim vremenima. Naši društveni odnosi, takođe, prolaze kroz određene transformacije.  Ograničene mogućnosti komunikacije licem u lice utiču na kvalitet naših veza. Ne prija svakome onlajn svet i nemaju svi odgovarajući pristup internetu, zbog čega je socijalna izolacija, iako je neophodna i važna, shvaćena i kao pretnja. Stoga je sada, više nego ikad pre, važno da uložimo dodatne napore kako bismo održali svoje socijalne odnose. Sa druge strane, trenutna situacija je jednako teška za one koji su u izolaciji sa svojim porodicama kao i za one koji su sami izolovani. Gubitak svog ličnog prostora često dovodi do češćih sukoba, zbog čega efektivna i asertivna komunikacija i pažnja moraju biti prioritet.

Kako se izvući iz negativne spirale?

Osećaj zarobljenosti izazvan izolacijom dodatno povećava negativna osećanja. U takvim trenucima često se preispitujemo i lično i profesionalno:

Da li sam dobar u onome što radim?

Da li sam dobar roditelj?

Da li sam dobar partner ili prijatelj?

Da li sam koristan?

Hoću li uspeti?

Prvi i najvažniji korak je pronaći unutrašnju sigurnost i mir. Svakodnevno se suočavamo sa velikim brojem negativnih emocija, i potpuno u redu tražiti pomoć ili je ponuditi onima kojima je potrebna. Kompanije mogu imati važnu ulogu u pomaganju zaposlenima da se bave izbore sa ovom situacijom i zadrže zdravu poslovnu psihu. Podrška zaposlenih će postati i ostati jedan od glavnih prioriteta u svim kompanijama.

Andrea Órás – Assessment Systems

Pružite podršku svojim zaposlenima

u prevazilaženju problema prouzrokovanih samoizolacijom i radom od kuće. 

PRIJAVA ZA NEWSLETTER

* indicates required
GDPR pristanak

Politika privatnosti


Share This